Rečnik najvažnijih makrobiotičkih pojmiva u ishrani

Početna Saveti

Agar-agar: biljni želatin, koji se dobija od jedne vrste alge. Koristi se za pripremanje kantena i aspika.
Amasake: zaslađivač ili osvežavajući napitak, pripremljenod fermentisanog slatkog pirinča.
Ame: prirodni zaslađivač od žitarica, pripremljen od pirinča, ječma ili pšenice ili od kombinacije žitarica. Često ga nazivaju pirinčani med ili jin sirup.
Asurica za suši: asurica napravljena od bambusovih traka, spojenih koncem. Koristi se za pripremanje sušija ili za pokrivanje činija.
Azuki pasulj: mali tamnocrveni pasulj, koji se uvozi iz Japana, a gaji se i u SAD. Naročito je dobar za bubrege.
Banča čaj: sastoji se od peteljki i lišća banča žbunova, starih najmanje tri godine. Banča žbun uspeva u Japanu. Banča čaj pomaže boljem varenju i bogat je kalcijumom. Ne sadrži ni hemijske boje, ni kofein. Banča je odličan napitak za uzimanje posle večere.
Čičak: divlja, tvrda biljka, koja raste u gotovo svim krajevima sveta. Njen dugi, tamni koren je veoma cenjen u makrobiotičkoj kuhinji zbog svojih okrepljujućih odlika. Japanski naziv ove biljke je gobo.
Dajkon: duga bela rotkva. Pored toga što predstavlja ukusan prilog jelu, dajkon ima tu specifičnu odliku da odstranjuje naslage masnoće i sluzi koje su se nagomilale u našem organizmu usled ranijeg unošenja životinjske hrane. Strugani dajkon pomaže u varenju uljastih namirnica.
Gluten: lepljiva supstanca, koja preostaje posle mešanja mekinja i ispiranja radi odvajanja od brašna. Koristi se za pripremanje seitana i fua.
Gomasio: dodatak jelima, koji se priprema od prženih mlevenih susamovih semenki i morske soli.
Đumbir: jak, ljutkast koren zlatnožute boje, koji se koristi u kuvanju i u medicinske svrhe.
Hačo miso: sojina pasta, koja se priprema od soje i morske soli, a fermentira najmanje tri godine. Koristi se za pripremanje dodataka jelima, supa, začinjavanje jela od povrća itd.
Hidžiki: tamnomrka alga koja, sušena, postaje crna. Jaka je i žilava. Hidžiki je poreklom iz Japana, a raste i pored američke obale države Mejn.
Hokaido bundeva: obla tamnozelena ili narandžasta tikva, koja je vrlo slatka. Bere se početkom jeseni. Poreklom je iz Nove Engleske, a preneta u Japan, gde je dobila ime po ostrvu Hokaidu.
Jano: kafa od žitarica, koja se priprema od pet različitih vrsta žitarica i mahunarki, isprženih i samlevenih u fini prah.
Juba: sušeno sojino mleko.
Kanten: želatinski desert, koji se pravi od voća i agar-agara.
Kaju: žitarice koje se dugo kuvaju u otprilike pet puta većoj količini vode. Kaju je gotov kad potpuno omekša i postane nalik na krem.
Kinpira: jelo od pirjanog čička ili čička i šargarepe, koje se začinjava tamarijem.
Kodži: žitarice u koje je ubrizgan isti tip bakterija koji se koristi za pripremanje takvih fermentiranih namirnica i napitaka kao što su miso, tamari, amazake i sake.
Kombu: široka, debela, tamnozelena alga, koja raste u dubokoj okeanskoj vodi. Koristi se za pripremanje supa, a takođe se kuva zajedno sa povrćem i čorbama i koristi za pripremanje dodataka jelima, desertima itd.
Kombu daši: bistra supa, pripremljena od kombua i vode.
Kome miso: pirinčani miso. Obični miso od belog pirinča, koji se priprema od belog pirinča, soje i morske soli.
Kukiča: starije peteljke i lišće banča žbuna, koji raste u Japanu.
Kuzu: beli skrob, koji se proizvodi od korena divlje biljke kuzu, U SAD se ova biljka naziva kudzu. Koristi se za pripremanje supa, sosova, umaka i deserta i u medicinske svrhe.
Lotosov koren: koren vrste vodenog ljiljana, koji ima mrku koru, dok mu je unutrašnjost beličasta i podeljena na komore. Naročito je dobar za disajne organe.
Moči: kolači ili knedle od pirinča, a pripremaju se od kuvanog, pasiranog slatkog pirinča.
Morska so: so dobijena iz okeana, za razliku od kamene soli. Suši se na suncu, ili u peći za sušenje. Bogata mineralima u tragovima, a ne sadrži hemijske dodatke, šećer, ni jod.
Mu čaj: čaj koji se priprema od 16 različitih vrsta trava. Veoma je jang i ima lekovitu vrednost.
Mugiča: čaj pripremljen od prženog, neljuštenog ječma i vode.
Mugi miso: pasta od soje, koja se priprema od ječma, soje, morske soli i vode.
Nato: soja koja je skuvana i pomešana sa blagotvornim enzimima, pa ostavljena da fermentiše 24 sata na određenoj temperaturi.
Nato miso: dodatak jelu miso, koji je sličan natou. Priprema se od soje, žitarica, đumbira i kombua, a fermentiše sasvim kratko vreme.
Nigari: tvrda kristalizovana so, koja se dobija topljenjem ovlažene morske soli. Koristi se prilikom pripremanja tofua.
Nori: tanki listovi sušene alge. Sušeni listovi su crne ili tamnopurpurne boje. Prže se nad plamenom dok ne pozelene. Koriste se za garniranje, obmotavaju oko pirinčanih kuglica, upotrebljavaju za pripremanje sušija, mogu se kuvati i sa tamarijem i koriste se kao dodatak jelu.
Okara: gruba sojina pulpa, koja preostane posle pripremanja tofua. Kuva se sa povrćem.
Sašimi: sirova riba, isečena na veoma tanke kriške.
Seitan: pšenični gluten kuvan u vodi sa tamarijem i kombuom.
Soba: rezanci koji se pripremaju od heljdinog brašna ili od kombinacije heljdinog sa brašnom od integralne pšenice ili džinendžoa.
Sukijaki: jelo tipa „lonca“, koje se priprema u velikom tučanom tiganju, a sastoji se od raznih vrsta povrća, rezanaca, algi, seitana, tofua, ribe itd.
Suribači: posebna posuda sa žlebovima, napravljena od glazirane keramike. Koristi se sa tučkom (koji se naziva surikodži), a služi za drobljenje i pasiranje namirnica.
Suši: pirinač valjan sa povrćem, ribom ili turšijom, obmotan listom norija i isečen na kolutove.
Šiitake: lekovita sušena pečurka.
Tamari: naziv gušćeg sosa od soje, pripremljenog na tradicionalan, prirodni način, koji se razlikuje od industrijski pripremljenog sosa od soje sa dodatkom hemikalija, šećera itd. Za razliku od šoju sosa, koji se preporučuje kad je toplo, tamari se preporučuje kad je hladnije, jer je više jang.
Teka: dodatak jelima čiji su sastojci hačo miso, susamovo ulje, čičak, lotosov koren, šargarepa i đimbirov koren. Priprema se pirjanjem na niskom plamenu nekoliko sati.
Tempeh: jelo koje se priprema od soje, sirćeta, vode i posebnih bakterija, a koje fermentiše nekoliko sati. U Indoneziji i Šri Lanki je uobičajeno jelo. Može se naći u prodavnicama zdrav(ij)e hrane, kao (polu)gotov proizvod.
Tempura: kriške povrća, ribe ili pogačice od žitarica, povrća, ribe, tofua itd, koje se uvaljaju u testo i prže na ulju u dubokom sudu dok ne porumene.
Tofu: pogača ili sir pripremljena od soje, nigarija i vode.
Umeboši: slana šljiva iz turšije.
Vakame: duga, tanka zelena alga, koja se koristi za pripremanje supa, salata, jela od povrća itd.